prof. dr Stanko Crnobrnja
Opis kursa:

Da li se novimediji mogu razumeti i objasniti uz pomoć postojeće teorijske aparature i uokviru vladajućih medijskih terminologija? Da li novi mediji, i u normativnoj iu estetskoj komunikaciji, otvaraju prostor za jedan sasvim nov i različitdiskurs? Da li oni u sebi sadrže kapacitet da prošire okvire ustanovljenih filmskihi televizijskih poetika?

Otkriće fotografije dovelo je dopreispitivanja klasičnih estetskih principa u umetnosti, a pojava filma nagnalaje estetiku da u svoje okrilje primi čak i popularni zabavu. Uvođenjedigitalnog registrovanja pokretne slike otvara nove mogućnosti umetničkogdelovanja, oslobđenog ograničenja koje uslovljava tradicionalna estetika,naročito u odnosu stvaraoca prema životu koji umetnost, najvećim delom, koristikao prototip.

Savremene,digitalne kamere, čak i one nejeftinije, predstavljaju elektronske olovke kojesvako može da koristi za 'eksteriorizaciju svojih vizija', naravno, uzavisnosti od ličnog talenta i afiniteta. U elektronskim medijima, pogotovo udigitalnim medijima, umetnik nije više romantični genije koji stvara novi svetiz sopstvene mašte, već je, kako to sugeriše Džin Jangblad, naučnik a, presvega, tehničar koji pokreće ručke, reglere, potenciometre. Umetnikelektronskog doba je, zapravo, upravljač mašine.

Novi mediji,prirodno, otvaraju prostor za novu umetnost koja dobija i potpuno novi kompletalata za proizvodnju i distribuciju, toliko različit od tradicionalnogumetničkih alata i delovanja, da je u stanju da, u okvire dela, uključi i njegovu aktuelnu kritiku teda, na taj način, do kraja poništi važeće granice između pisca i čitaocateksta, između ideje o akciji i samogdiskursa.

Nova medijskatehnologija i estetika toliko su sveprisutne i globalne pojave da, u sebi, sadrže sve poznate umetnosti i masovne medije.Uz to, stvaralaštvo u novim medijima podrazumeva estetsku praksu koja sedirektno sučeljava sa postojećim estetskim i produkcionim normama komercijalneeksploatacije masovnih medija . Č injenica je da novi medijiposeduju snagu koja postojeće konfiguracije, pa i poetike mas-medija, menja iztemelja, preobražava ih i uvodi novi, globalni medijski poredak.

Ovaj kurs studentima daje priliku da ovladaju ključnim elementima poetike novogglobalnog, medijskog poretka, ne ostavljajući ih, naravno, bez čvrstog poznavanja poetika kojesu obeležile zlatna doba umetnosti, i medija, u XX veku.


prof. dr Predrag J. Marković i mr Zoran Ćirjaković

VIII semestar, izborni kurs (5 ESP bodova)
Smerovi: Komunikacije i Novinarstvo i medijska produkcija

Opis kursa:

Na ovom kursu ćemo posmatrati različite procese, pojave i tokove koji se vezuju za globalizaciju, jednu od najkompleksnijih savremenih tema. Bavićemo se promenama koje donosi globalno umrežavanje različitih aktera i sažimanje vremena-prostora. naliziraćemo migracije, dijaspore i nove identitete. Posmatraćemo kako globalizacija stvara nove prilike i proizvodi nove nejednakosti.

Cilj i ishod:

Cilj je da studenti razumeju globalizaciju u njenim ključnim društvenim, ekonomskim, prostornim, kulturalnim i političkim dimenzijama. Studenti će biti osposoblejni da prepoznaju uzroke i posledice globalizacijskih procesa.

doc. dr Dubravka Đurić
prof. dr Jovan Čekić

Kurs Kulturna industrija: Holivudska ideološka mašina bavi se različitim ideološkim kategorijama koje su prisutne u holivudskoj filmskoj produkciji gotovo od samih početaka industrijske proizvodnje filma. Holivudska filmska produkcija tako otvara mogućnost da se analiziraju, ne samo osnovne ideološke kategorije, već isto tako i današnji ideološki trendovi. Unutar ove produkcije se presecaju različiti ideološki horizonti: državni, religijski, politički, nacionalni i sl. i to, kako unutar "zapadne" kulture, tako i u odnosu prema "drugim" kulturama.

Prema jednoj od osnovnih pretpostavki svake teorije ideologije, u istom društvu deluju različite ideološke matrice. Postavka da svaka ideologija predstavlja imaginaran odnos između individua i njihovih Arealnih egzistencijalnih uslova, pretpostavlja da je svaka praksa moguća samo preko ideologije i unutar nje, ali i da je svaka ideologija moguća samo preko subjekta i za subjekte. Iz Altiserove postavke da ideologija interpelira individue u subjekte, sledi da odazivajući se na ideološki govor, interpelirani i interpelirana se uspostavljaju kao subjekti tako što se "nađu" tamo gde ih je ideologija postavila.

Na ovom kursu je, pored analiziranja odabranih tekstova i diskusija, predviđeno i analiziranje većeg broja filmova, kako bi studenti mogli odmah da primenjuju stečena znanja.


doc. dr Jelisaveta Blagojević, mr Mirjana Stošić
Opis kursa:

Osnovna ideja ovogkursa je kritičko promišljanje diskursa novih tehnologija, odnosno njihovogteorijskog, društvenog, etičkog, kulturnog i umetničkog značenju u savremenomsvetu.

Pojam cyberpunk će u okviru kursa imatinajmanje dvostruktu upotrebu: s jedne strane kao vrsta stila, pre svega knjževnog(SF), koje se dovodi u vezu sa autorimakao što su WilliamGibson, John Shirley, Bruce Sterling, Pat Cadigan, itd., s druge strane, presvega u smislu permanentnog kritičkog promišljanja tehnosveta koji naseljavamoi promišljanja pitanja kao što su odnos čoveka i mašine, društva i tehnologije,itd.

Jedna od idejakursa je i ta da studenti i studentkinje kritički promišljaju svoje učešće ucyber prostoru i na taj način stvaraju potpuniju sliku o novim medijima. Nasamom početku kursa studenti i studentkinje će napraviti stalne grupe koje ćena vežbama, pre svega kroz praktičan rad (u okviru pojedinačnih/grupnihprojekata), zajedno raditi formirajući na taj način jednuvirtuelnu zajednicu. Svaka grupa trebala bi da izgradi svoj identitetdodeljujući ime grupi, praveći blog stranicu na kojoj će se objavljivati vežbe studenata/kinja,komentari, i sl.
prof. dr Nada Popović Perišić i mr Tamara Pupovac

Opis kursa:

Kurs je jednosemestralni, izborni. Tokom predavanja studenti će bitiupoznati sa ključnim aspektima funkcionisanja eksterne komunikacije u oblastijavne administracije - organizacija PR službe, komunikaciona strategija, komunikacioniplan, medijski plan, organizacija medijskih događaja... Takodje predavanjima suobuhvaćene komunikacije sa javnošću nevladinog sektora i medjunarodnihorganizacija, njihov odnos sa medijima i pozicioniranje na javnoj sceni.

Ciljevi kursa:

Cilj kursa je da studenti budu upoznati sa načinima na koje se teme od javnog interesa plasiraju u medije kao i o odnosima na relaciji PR slu žbe-novinari. Kurs, takodje, treba daomogući studentima da razmeju strategije komuniciranja u javnimposlovima, njihovo medijsko predstavljanje i ciljeve koje treba da postignukroz medijske prezentacije.


doc. dr Tatjana Rosić

Opis kursa:

Čitanje i pisanje tela u savremenoj kulturi je, još od evropskog modernizma na početku 20. veka, neraskidivo vezano sa čitanjem i pisanjem teksta, sa njegovim tumačenjem, sa načinima na koji se telo, zajedno sa mnoštvom identiteta koje u njega projektujemo, predstavlja u tekstu i zastupa tekstom. Telo je, naime, nekako oduvek viđeno u jedinstvu sa tekstom, na srodan način na koji je delo viđeno kao projekcija i otelotvorenje samog autora. Od poststrukturalizma i postmodernizma naovamo uviđa se, međutim, da se mora čitati i tumačiti još pažljivije, još strasnije: pisanje nije samo otelotvorenje tela i fizički čin već, od Bartove objave smrti autora, očigledan način sprovođenja niza jezičkih strategija i diskurzivnih praksi u kojima telo – zahvaljujući konzumentima teksta a ne samo autorima - postaje onakvim kakvim ga u jednoj kulturi i jednom istorijskom trenutku vidimo. Zajedničke, interaktivne jezičke, medijske i diskurzivne prakse uobličavaju i stvaraju telo određujući ga kao političko, nacionalno, rodno, rasno, ranjeno, odbačeno, zaboravljeno, potisnuto… I, najčešće, zloupotrebljeno i izmapulisano.

Tokom kursa biće obrađen određen broj književnih, vizuelnih i medijskih tekstova u kojima će se ispitivati raznovrnost predstavljanja tela i najdominantnije tekstualne prakse njegovog konstituisanja u savremenoj kulturi koji će pomoći studentima da razumeju načine konstituisanja tela kao i njegove (zlo)upotrebe u savremenoj kulturi. Tokom kursa pokušaćemo da prikažemo raspon između dva dominmantna pola savremene produkcije tela u diskurzivnim praksama - od praksi zastupanja tela tekstom do praksi predstavljanja tela u tekstu.

Prva, nazvana tekst-kao-telo, će se ispitivati kroz čitav niz tema koje se smatraju postmodernističkim par excellance (uz briljantnu demonstraciju poigravanja postmodernističkim diskurzivnim praksama i tekstualnim strategijama kao što su mapiranje stvarnih i imaginarnih teritorija, arhiviranje i katalogiziranje, konstruisanje virtuelnih identiteta, reprezentacija sveta kao simulakruma i fantazma) konstituiše se tekst-kao-telo – telo koje se mora izložiti, izazivati i u nedogled subverzirati kako bi se njegove granice pomerale a njegovo postojanje učinilo živim i delotvornim. Učestalom upotrebom jezičkih kalambura nastaju groteskne hiperbole i metonimije koje pretvaraju telo teksta u jedno neprirodno, neverovatno, zaumno telo koje upravo u toj neprirodno-neverovatnoj zaumnosti nalazi svoju estetsku – ali i etičku – garanciju. U ovakvom viđenju teksta-kao-tela tekst je jedina iako krhka utopija, jedina slobodna teritorija sveta.

Nasuprot ovoj koncepciji stoji koncepcija tela-kao-teksta koja prkosi očinskim figurama evropske kulturne tradicije: u njoj se subverzivno uvode pauze, prekidi i rezovi u tekstu o telu; uvode se ženske likovi kao nosioci ludila i histerije – zabranjeni diskursi buržoaskog sveta i evropskog modernizma/avangarde… U ovom se kulturološkom kontekstu ispituje (ne)mogućnosti čitanja/tumačenja tela-kao-teksat. Dekonstruišu se veliki, očinski narativi evropske moderne (psihoanalitički, feministički, narativ o nacionalnom identitetu, narativ holokausta, postkolonijalni narativ…) u čijem je središtu priča o čitanju/tumačenju tela kao polno, rasno i klasno detirminisanog, ženskog, nacionalnog, ugroženog, mrtvog, istraumatizovanog, potlačenog…. Čitanje tela kao teksta je proces minimalne ali neophodne društvene katarze, zahtevajući od čitaoca intenzivnu kooperaciju i neku vrstu performerskog treninga: u ovom kontekstu pisanja i čitanja telo je, iako uvek već okupirano i zaposednuto, jedina istinska utopija, jedina nevina teritorija sveta.

Studenti se pozivaju da tokom kursa sami izaberu i za analizu predlože primere pisanja, čitanja i tumačenja tela koje smatraju značajnim za savremeni kulturološki trenutak al ii zabolje razumevanje zapadne kulturne tradicije, s posebnim osvrtom na lokalnu, srpsku i regionalnu, postjugoslovensku scenu.


Prof. dipl. inž. Kovačević Ivan i Knežević Milovan

Opis kursa :

Ovaj kurs se sastoji iz tri celine :

Snimanje zvuka (osnovi fizičke i fiziološke akustike : pojam zvuka, zvučni talasi, refrakcija i difrakcija, rad organa sluha, osećaj visine tona i jačine zvuka, mikrofoni: karakteristike i tipovi mikrofona, zvucnici: pojam zvucnika, karakteristike i tipovi, tehnike snimanja zvuka, ozvučavanje prostorija: zvučne pojave u prostorijama, postavljanje zvučnika u prostorijama)

Produkcija i postprodukcija (kontrolne stanice: tipovi i karakteristike, signal procesori: spektralni, amplitudni-dinamički, vremenski i procesori šuma, stereo miks: karakteristike ljudskog glasa i instrumenata, primena signal procesora, virtuelni studio i osnove Midi sistema)

Zvuk za radio, TV i film (dizajn zvuka, eksterna produkcija: oprema i snimanje u različitim uslovima, sinhronizacija: tipovi i vrste,višekanalno snimanje i miks)

Cilj i ishod:

Cilj je da studenti savladaju i razumeju osnove audio inženjeringa. Osim što će ovladati teorijskim znanjem, studenti će biti osposobljeni za rad u virtuelnom i pravom audio studiju., kao i za snimanje i produkciju zvuka.